Данас се обележава Дан примирја у Првом светском рату. У нашој школи је обележен на часовима историје, а у холу школе постављен је пано који су направиле Марија Стојановић и Ива Стојановић,ученице 8/2, у координацији наставника историје Сретка Видосављевића.
Једанаестог дана, једанаестог месеца, у једанаест часова 1918. године званично су престала ратна дејства у Првом светском рату. Примирје су у Компјењу у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године потписале Немачка и земље Антанте негде између 5.12 и 5.20 сати изјутра, али историјски извори наводе да је он званично ступио на снагу од једанаест сати истог дана. Немачка се тог 11. новембра предала и тада је договорено да престану оружани сукоби. Сматра се да је канадски војник Џорџ Лоренс Прајс последња жртва Првог светског рата. Он је погинуо од руке немачког снајперисте у 10.58 часова 11. новембра 1918. године.
После потписивања примирја, настављени су преговори о условима мира. Они су договорени Версајским миром, потписаним 28. јуна 1919. године. Тим догађајем и званично је окончан Први светски рат. Иначе, вагон у којем је потписано примирје Адолф Хитлер одабрао је 1940. године, као место где је Француска потписала своју капитулацију. Историјски вагон уништен је у савезничком бомбардовању Берлина.
У знак сећања на потписивање споразума којим су престала ратна дејства, бројне земље потписнице обележавају данас Дан примирја у Првом светском рату, неке само свечаностима, а неке, попут Србије, и као државни празник. То је и дан сећања на жртве, војне и цивилне, а према проценама укупни број погинулих креће се и до 15 милиона. Двоминутном тишином у једанаест часова у многим земљама одаје се пошта погинулима током Великог рата. Обележавање у Србији почело је јуче почасном артиљеријском паљбом са Савске терасе Београдске тврђаве. Председник Србије, Томислав Николић, данас у једанаест часова положиће венац на Споменик незнаном јунаку на Авали. Србија је у Првом светском рату изгубила готово трећину становништва, више од милион људи. Такође, око половина мушког становништва од 18 до 55 година није преживела рат.
Примрје потписано у вагону маршала Фердинанда Фоша.
Наталијина рамонда – Наталијина рамонда (Ramonda nathalie), биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболикаје вишеструка, и због станишта и због имена- цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла српска држава.