Рукописи не горе

Књига је јединствена, преносива магија!! :-)

Лектира за петаке

Драги петаци,

У тренуцима разоноде, можете прочитати неку од књига које ћемо обрађивати у петом разреду.

Гроздана Олујић – Седефна ружа и друге бајке

Аги и Ема, Igor Kolarov

Гроздана Олујић – Небеска река и друге бајке

Branislav Nusic – “Hajduci”

Daniel Defoe – Robinson Crusoe

Mark Twain – Dozivljaji Toma Sawyera

Tesla, Nikola – MOJI IZUMI

Šešir profesora Koste Vujića

Поставите коментар »

Шта ми недостаје из школе

Већ две недеље идемо у “онлајн“ школу – и ученици и наставници. Мало је рећи да нам недостаје она “права“. Ученици 5. разреда имали су задатак да одговоре на тему Шта ми недостаје из школе. Свако је имао слободу да креира свој одговор како жели. Ја сам издвојила неке, иако су се сви заиста потрудили.
Још увек учимо, како каже један мој ученик “нисмо још добри у онлајн свету“, али свакако ћемо бити још бољи и у гугл учионици и у оној правој којој једва чекамо да се вратимо.

 

Поставите коментар »

Правописне мапе ума

Седмаци су систематизовали знања и креирали правописне мапе ума. Удаљили су се на тренутак од рачунара и телефона и у руке узели папире и бојице и изразили своју креативност и реализовали идеје, а истовремено утврдили правописна правила.

Поставите коментар »

Контролни задатак – врста и служба речи, књижевност, правопис

Контролни задатак – врсте речи, служба речи, књижевност, правопис – фејс

Поставите коментар »

Велика деца

Виртуелна фотографија

Чему нас учи Ана Франк

Велика деца – есеји

Обележивачи за књиге

Поставите коментар »

Крвава бајка

Други светски рат

Преузето са профила

Nataliiii

https://edu.glogster.com//glog/47917643“ target=“_blank“ rel=“noopener“ data-wplink-url-error=“true“>Стрељање у Крагујевцу

Преузето са You Tube канала.

Како је настала песма

„Било је то једног јутра кад сам најмање очекивала да ћу написати песму, једног типично ратног позадинског јутра. Била сам пошла да видим има ли каквих објава и шта се ради пред мојом бившом школом, Првом женском гимназијом, одакле сам почетком рата пензионисањем уклоњена.

У улици Лоле Рибара, недалеко од моје куће, зауставио ме је непознат ми, стар човек, пре сељак него грађанин, и рекао ми усплахирено, без икаква увода или поздрава: „Знате ли шта се догодило у Крагујевцу?“ – „Ваљда каква хапшења, вешања?“ не помињући масовна стрељања одраслих, старац ми је саопштио како су Немци упали у гимназију и са часова одвели неколико разреда на стрељање, затим се брзо удаљио не рекавши ми ни збогом, као да је изишао из једне собе у другу и да ће се за који час вратити. И што је врло чудновато, и мени је било природно што ме није поздравио ни прилазећи ни одлазећи. Чинило ми се да га давно знам, можда још од детињства, или да ми је најближи сусед, врата уз врата, па да је сасвим природно што ми се при сваком сусрету не јавља. Никад тако живо као у разговору с њим нисам осетила шта то значи припадати једном народу: Пред судбоносним догађајем, пред немачким дивљаштвом, имали смо истоветна осећања, истоветне мисли ја и он, тај мени непознати човек, човек другог васпитања, друге средине, друге нарави, старости и пола.

Често сад мислим како је тај човек сатворац песме која се, док је он још говорио, родила у мени. Да сам је дознала преко радија или новина, зацело би била сасвим другачија, не би никла тако у магновењу као што се отме вапај или кане суза. Било ми је као да ми је каква птица донела тај страшни глас, ако не јединој мени, оно првој мени. Раставши се од непознатог, мада сам горела од жеље да тек рођену песму забележим, нисам се могла одмах вратити кући да то учиним. Имала сам потребу да лутам улицама, да час записивања песме одложим, као да сам се бојала да ћу при записивању пореметити нешто у њеном складу. Цео сат сам је тако пажљиво носила у себи, као што неко носи на длану препуну чашу воде, и затим сам је код куће записала узбуђенија него кад сам прве своје песме бележила, почињући као летописац: „Било је то…“

Мислим да је за песму боље што за време крагујевачке трагедије нисам била тамо, што сам све видела само очима срца и маште, што сам била принуђена да саопштим само суштину, која ми се одмах приказала као каква крвава бајка: неколико стотина ђака рођених исте године, можда и истог дана, вршњаци по времену кад су ушли у живот, постају, ако се тако може рећи, вршњаци и по часу кад су отишли из живота. Док ми је непознати говорио, помислила сам да се таква крвава бајка не би могла догодити нигде у Енглеској, ни Француској, ни Италији, да су се Немци то усудили учинити само у нашој сељачкој, балканској земљи, коју нису само мрзели већ у својој охолости и презирали, због тога што је нецивилизована и сељачка. Тако се одмах наметнуо и рефрен песме.

Написана у почетку рата, песма је прележала сакривена где се најмање могло надати да песме стоје, и објављена је одмах после ослобођења у „Нашој књижевности“ заједно с песмама „Спомен на устанак“, „Крилата земља“ и „Мајкама“.

Поставите коментар »

Гугл тест – ПРИДЕВИ

Тест – придеви

Поставите коментар »

Пробни тест – новембар

Овим тестом обухваћено је градиво обрађено од септембра до новембра – историја језика, синтагме, напоредни односи међу независним реченицама, атрибут и апозиција, конгруенција, падежи и значења падежа, књижевност.

Пробни тест – новембар

Поставите коментар »

Корисни и креативни сајтови

Драги ученици,

Овде можете пронаћи линкове који ће вас одвести до корисних и креативних сајтова, страница и блогова.

Српски језик Основна школа “8. октобар“

Учионица српског

Писменица

Додатни час

Знање није баук

Светионик

Филолог

Књижевност у оку

Вањин кутак

Играоница у учионици

Како се пише

 

Поставите коментар »

Зависне реченице и завршни тест

зависне реченице и завршни тест- ФЕЈ

Поставите коментар »

Мали Принц – филм

Мали Принц – филм

Поставите коментар »